Za Košaninova jezera vlada verovanje da se jezera pune vodom kada je sušno vreme, a prazne
kada je kišovito. Čudo prirode, zar ne?! Pritom, kažu i da je jedno od njih slano iako se nalazi u sred šume bukve, jele i smrče na nadmorskoj visini od 900 m. Ipak, ovu tvrdnju ne potvrđuje ni iskustvo meštana a ni nauka.
Ono što je interesantno za ova jezera jeste da predstavljaju utočište za čak 3 različite vrste mrmoljaka, interesantnih malih vodozemaca, što je jako retko za jedan takav lokalitet. Veliko jezero dugačko je i do 180 metara a dubina varira. Nalazi se u okvirima rezervata biosfere Golija-Studenica i uživa prvi stepen zaštite.
Legenda kaže da su se vile okupljale i igrale kolo oko ovih jezera i da svaki busen na velikom
jezeru predstavlja jednu vilu. Inače, radi se o tresavi koja je sačinjena od busenja punih trave poznatoj u narodu pod imenom metlasta oštrica. Sam ambijent jezera je jako impresivan i mističan u bilo koje doba godine a može se posetiti pešice iz nekoliko pravaca: od manastira Pridvorica, iz sela Rudno, iz pravca vodopada Izubre ali ali i od našeg hotela.
Čuveni botaničar i akademik Nedeljko Košanin, po kome su jezera dobila ime, poreklom je iz ovih krajeva (selo Čečina) i smatra se jednim od naslednika Josifa Pančića. Istraživao je golijska jezera, planine Srbije, Makedonije i Albanije, otkrio primerke retkih biljnih vrsta u regionu i deo svog radnog vremena proveo u Botaničkoj bašti u Beogradu. Osnovna škola u selu Devići nosi naziv po njemu.
Kako nauka tvrdi, ova jezera su u fazi nestajanja, zato požurite da ih posetite!
Tekst napisao: Pavle Pavlović, turistički vodič
Fotografije: Pavle Pavlović